Polimerska glina je plastični materijal koji je napravio čovek. To je vrsta gline čija je osnova sintetički polimer polivinil hlorida. Potpuno je drugačija od prave gline, a tako se zove zbog slične mekoće. Polimerska glina je sastavljena od polivinil hlorida (PVC), boja ili pigmenata i plastifikatora koji joj daje mekoću dok se ne ispeče.
Najraniju formu polimerske gline je pronašao Dr. Leo Hendrick Baekeland dok je tragao za sintetičkom zamenom za šelak (shellac). To se desilo u Njujorku 1907. godine kada je pomešao karbolnu kiselinu s formaldehidom. Proizvod je predstavljen širokoj javnosti 1909. godine na hemijskoj konferenciji. Bakelit se potom koristio za proizvodnju svega od telefonskih slušalica, preko imitacije nakita kao i za delove mašina i izolaciju u elektronici.
Iako je bakelit bio jako popularan fenolna baza sirovog bakelita je bila zapaljiva pa su ukinuti prvobitni kreativni setovi polimerske gline. Današnja polimerska glina je nezapaljiva i opisuje se kao ne-toksični umetnički materijal.